Mitrovica, 20.02.2023 – Svečanom ceremonijom danas je u Stantergu obeležena 34. godišnjica štrajka rudara Trepče, gde su prisustvovali Premijer Kosova Albin Kurti i Ministarka Ekonomije Artane Rizvanoli.

Podsećajući na štrajk iz 1989. godine, premijer Kurti je rekao da rudari svojim delovanjem štite Kosovo od diskriminatorske i opresivne politike srpskog diktatora Slobodana Miloševića i pokušaja da se ukine autonomija Kosova. On je dodao da su se osam dana, do 28. februara 1989. godine, osmi i deveti horizont rudnika u Stantergu, na oko hiljadu metara pod zemljom, pretvorili su političke frontove koji su potresli celu Jugoslaviju.

Dok je ministarka Rizvanoli naglasila da tokom ovog meseca naša zemlja slavi velike događaje svoje prošlosti, gde smo počeli sa sećanjem na masakr u Rečku da bismo nastavili obeležavanjem 15. godišnjice nezavisnosti i završićemo u martu 25. godišnjicu epopeje Oslobodilačke vojske i danas obeležavamo još jedan događaj koliko istorijski toliko i suštinski za našu Republiku.

 

Govor premijera Kurtija:

Sinoć kada sam se vratio u Prištinu na Međunarodni aerodrom „Adem Jašari“, prva vest koju sam dobio bila je „Pobedila je Trepča“. Stoga dozvolite mi da počnem tako što ću košarkaškom klubu Trepča čestitati sinoćnju pobedu i Kup Kosova. Sećam se da je košarkaški klub Trepča pobedio pre tačno 30 godina, 1993. godine pa je zatim više puta postao šampion i posle oslobođenja, ali sinoćnja pobeda je bila izuzetna i vredna za sve nas, ne samo za samu Trepču i za Mitrovicu.

Poštovana ministrice Ekonomije gđa. Artane Rizvanoli,

Poštovani gradonačelniče Opštine Mitrovica g. Bedri Hamza,

Poštovani predsedniče UO Trepče g. Bahri Hiseni,

Poštovani poslanici Skupštine Republike Armend Muja, Arjeta Fejza i Armend Zemaj,

Poštovani zameniče ministra Agron Dobruna

Poštovani zameniče načelnika g. Enis Abdurahmani,

Poštovani rudari,

Sestre i braćo,

Dame i gospodo,

 

Ovih dana, kada smo obeležavali 15. godišnjicu naše države, glavna reč svakog govora bila je „Republika Kosovo“. To je bio naslov svih naših čestitki. Međutim, Republika Kosovo kao država počinje sa “Republika Kosovo” kao sloganom. I dok sam razmišljao da dođem ovde među vas danas u Stantërgu, da se zajedno setimo štrajka rudara Trepče, na njenu 34. godišnjicu, setio sam se da se rečju “Republika Kosovo”, može obeležiti i ova godišnjica štrajka rudara iz 1989.godine. Jer slogan “Republika Kosovo”, zajedno sa sloganom “Trepča je naša” i drugim sloganima, je bio ispisan na zidovima radničke menze još 28. septembra 1983. godine od rudara Trepče , Xhavita Bajraktarija i Shyqri Miftarija.

Pet godina kasnije, želeći da spreče naredne korake politike Srbije koje su pojačavale političko ugnjetavanje Albanaca, ka gušenju autonomije Kosova, ujutru 17. novembra 1988. rudari Trepče okupili su se ovde u Stantërgu i obučeni u rudarske uniforme, marširali su 52 kilometra peške do Prištine, da izraze svoje protivljenje, i uz poziv “Živela radnička klasa”. Tako se za nekoliko godina rudarska zajednica Mitrovice sa rudarima Trepče pretvorila od grupe radnika od čijeg znoja se nepravedno i neravnopravno gradilo u celoj Jugoslaviji, u profesionalni kolektiv politički organizovan, od kojeg je počeo raspad same Jugoslavije koja je postajala Jugoslavija Miloševićevog režima.

Nakon što Pokrajinski komitet Kosova nije odgovorio na zahteve rudara, 20. februara 1989. godine, oko 13.00 časova, rudari četvrte smene uopšte nisu izašli iz rudnika i stupili u štrajk glađu. Njima su se pridružili rudari ostale tri smene i tako je oko 1300 rudara Trepče stupilo u štrajk artikulišući 10 zahteva, među kojima je osmi bio: „da se sudbina Albanaca na Kosovu i u Jugoslaviji razmotri u Ujedinjenim nacijama “. Dakle, ovo je poziv rudara u ime svih Albanaca da se internacionalizuje pitanje Kosova, odakle je iz Srbije krenuo aparthejd.

Dakle, u suštini rudari su branili Kosovo od diskriminatorske i opresivne politike srpskog diktatora Slobodana Miloševića u usponu i pokušaja da se ukine autonomija Kosova.

U narednih osam dana, do 28. februara 1989. godine, osmi i deveti horizont rudnika u Stantergu, koji su se nalazili oko hiljadu metara pod zemljom, pretvorili su se u političke frontove koji su potresli celu Jugoslaviju.

Podignuto na iznuđenom principu “bratstva-jedinstva” i nepravedno dominirano do tačke eksploatacije od Srbije, to zdanje zvano Jugoslavija, tek je krenulo nepovratnim putem svog uništenja. „1300 štrajkačkih rudara Trepče, bili su prvih 1300 vojnika koji su započeli rat koji je posle decenije rezultirao oslobođenjem Kosova, iako je istorijski kontekst tog vremena bio veoma – veoma složen.

I pored toga što su rudari bili prevareni i njihovi zahtevi nisu ispunjeni, štrajk rudara Trepče je dao efekte iznad očekivanja tog vremena. Pre nego što su napustili osmi horizont, poslednji apel rudara bio je poziv da se okonča bratoubistvo i smiri krv. 1. marta 1989. godine, prvog dana nakon štrajka, srpske vlasti su zatvorile rudnik i uhapsile 15 ljudi koji su bili zatvoreni na 14 meseci. Tri nedelje kasnije, 23. marta 1989. godine, autonomija Kosova je ukinuta, a u narednim mesecima hiljade Albanaca je udaljeno sa radnih mesta. Era aparthejda i segregacije počela je da se nastavlja sve do oslobođenja 1999. godine, što je bilo oslobođenje od strane Oslobodilačka vojska Kosova, uz podršku NATO-a protiv okupacije i vladanja Srbije.

Sada su prošle 34 godine od štrajka, 24 godine od rata i 15 godina od proglašenja nezavisnosti. Uskoro će se navršiti dve godine otkako je ova naša nova vlast preuzela zadatak da čuva narodnu imovinu, stavi pravdu na mesto i otvori put za razvoj blagostanja.

Dve godine smo vredno radili sa svime što smo mogli i znali. Posebno smo angažovani sa javnim preduzećima. Podržali smo ih da se bore protiv kriminala i unutrašnje korupcije, da prevaziđu finansijske poteškoće, da uhvate korak sa tržištem i da povećaju učinak, a samim tim i da podignu rezultate. I za ove dve godine, videli smo napredak u Trepči. „Novo rukovodstvo preduzeća povećalo je proizvodnju i prihode, smanjilo troškove poslovanja i uspostavilo red i disciplinu na radu.
U poslednje dve godine prihodi Trepče su porasli za 50% u odnosu na 2018-2020.godinu. U 2018-2020. bili su 14 do 15 miliona eura, sada su 21 do 22 miliona eura.

Samo u protekloj godini prihodi od koncentrata olova i cinka povećani su za 11%, dok su operativni rashodi smanjeni za 15% u odnosu na prethodnu godinu. Tako su i gubici smanjeni sa 2 na 5 miliona eura na godišnjem nivou koliko su bili ranije, na 690 hiljada eura u 2021. godini, a samo na 126 hiljada eura u 2022. godini.

Trepča je povećala prihode i iz drugih izvora. Tokom protekle godine postao je glavni snabdevač regionalnih vodovodnih kompanija aluminijum-sulfatom, povećavši prihod od prodaje ovog proizvoda za 152%. Dok, od novembra 2021, Trepča ostvaruje dodatni prihod za sebe i istovremeno opslužuje privredu zemlje preko javnog carinskog terminala, koji nudi usluge po nižim cenama za privatni sektor.

Kao Vlada smo podržalu Trepču sa subvencijama za kapitalne investicije i suočavanje sa energetskom krizom, 8.2 miliona eura u 2021. godini i 8.3 miliona eura u 2023. godini. Ali još imamo posla zajedno — za Trepču i za rudara Kosova.

Ova godina je vreme za ulaganja u novu tehnologiju, koja povećava efikasnost proizvodnje, podiže operativne i finansijske performanse preduzeća, poboljšava uslove rada i otvara nova radna mesta. Investicije koje nisu napravljene skoro pola veka — nove proizvodne mašine i flotacija — desiće se unutar naše vlade.

Dok se prisećamo štrajka rudara Trepče 1989. godine, 34 godine od štrajka, prisećajući se njenih tadašnjih kapaciteta i podizanja nivoa njenog rada danas, izazov svima za Trepču, a posebno za našu vladu, jeste od kada je gigant koji se smatra usnulim, Trepču pretvorimo u izvor rudarskog bogatstva koje iz podzemlja podiže nivoe svih faza rada ovog preduzeća, izvan bilo kakvog sećanja ili istorije ovog podzemnog raja.

Naša zemlja i podzemlje su naša zajednička sudbina, a rudari su u središtu naše istorije, ali i naše sadašnjosti i budućnosti. Dakle, sretan Dan rudara i sretno!

Hvala vam!

 

Govor Ministarke Rizvanoli:

Poštovani Premijeru,

Poštovani poslanici, zamenice ministra Dobruna,

Poštovani predsedniče g. Hamza,

Poštovani Predsedniče Upravnog Odbora g. Huseni, poštovani članovi Odbora,

Poštovani zameniče načelnika g. Abdurahmani,

Poštovani rudari,

Dame i gospodo,

 

Tokom ovog meseca naša zemlja slavi velike događaje svoje prošlosti, gde smo počeli sa sećanjem na masakr u Rečku da bismo nastavili obeležavanjem 15. godišnjice nezavisnosti i završićemo u martu 25. godišnjicu epopeje Oslobodilačke v

Vojske. Danas obeležavamo još jedan događaj koliko istorijski toliko i suštinski za našu Republiku.

 

Naš rudar se pominje vrlo rano u priči. Pre punih 2415 godina, rudar po imenu Bardhil predvodio je radnike u ustanku protiv kralja koji je negirao znoj. Mnogo toga se promenilo za ovih hiljada godina u ovoj zemlji. Ali ime Bardhil se ponovo nalazi u rudarskim porodicama, a rudari su opet gospodari ove zemlje.

 

Rudari su se prvo suprotstavili Srbiji, kada je zapretila Kosovu zarobljeništvom. Nisu prihvatili da naš narod izgubi ono malo prava koja je imao. Oni 20. februara 1989. zaglavili su se za podzemne horizonte u znak protesta protiv ukidanja autonomije. Nisu se delili niti potčinili zlu, a svojom odlučnošću su privukli pažnju civilizovanog sveta. «Rudnici Trepče štite prava građana […] na Kosovu da sami biraju svoje rukovodstvo», rekao je tada lider Slovenije Milan Kučan.

 

Danas se sećamo tog velikog događaja: štrajk rudara. Pamtimo i njihovu žrtvu tokom godina za slobodu i državu koju danas uživamo.Naši rudari su služili zemlju radnom odećom i uniformom Oslobodilačke Vojske Kosova. Najmanje 130 rudara je stradalo, kao borci za slobodu na frontu rata i kao nesalomivi građani pobijeni u masakrima Srbije nad bespomoćnim civilima. Neka im se sećanje ne zaboravi!

 

U međuvremenu, rudari Trepče su radili kontinuirano, doprinoseći ekonomskom i društvenom razvoju Mitrovice i cele zemlje.

 

Srećni smo i ponosni na dostignuća Trepče tokom ove dve godine i obećavamo da ćemo nastaviti da podržavamo Trepču na njenom putu modernizacije tehnologije, povećanja efikasnosti i blagostanja radnika.

 

Trepča treba da bude preduzeće kojim se upravlja po najvišim standardima, odvojeno od interesa dnevne politike, ali usko povezano sa interesom rasta i njenih zaposlenih.

Rudari će imati reč u upravljanju preduzećem, a preduzeće će imati koristi od povećanog kapitala i povećane moći.

 

Tako ćemo zajedno doći do cilja koji smo sebi zacrtali u našem vladajućem programu. Mudro ćemo koristiti naše prirodne resurse. Trepču i javna preduzeća ćemo čuvati i razvijati kao svoje vlasništvo. Razvijaćemo rudarski sektor sa « razumnim ekonomskim, tehnološkim, društvenim i ekološkim » pristupom.

 

Ovo postižemo našom posvećenošću kao vlade i vašom posvećenošću kao neumornim radnicima, kao rudarima-vlasnicima Trepče i kao pioniri Republike Kosovo. Put je težak, ali najteži deo — verujte mi — već smo prošli.

 

Sretan Dan rudara! Sretno!