PRIŠTINA, 26. februar 2015 – Oslobađanje razvojnih mogućnosti u
seoskom delu Kosova zahteva pristup infrastrukturi za komunikaciju i
informacijama. U tom pokušaju, Svetska banka i Ministarstvo ekonomskog
razvoja Kosova zvanično su plasirali prvu fazu projekta pružanja
tehničke pomoći putem subvencija koji nosi naziv “Inovativan i ekološki
porast seoskih područja na Kosovu”, koji ima za cilj da pruži analitičku
osnovu za proširenje infrastrukture širokopojasnog interneta na
trenutno nedovoljno uslužene seoske opštine na Kosovu, stvaranjem
održive platforme za inovativan i ekološki rast.

Upravo seoske
opštine na Kosovu imaju najveću koncentraciju domaćinstava koja žive u
nemaštini (deo stanovništva koji ostvaruje manje od 40 procenata prihoda
na Kosovu) koji takođe oskudevaju kada govorimo o pouzdanoj i
pristupačnoj infrastrukturi za širokopojasni internet. Prema procenama
vlade, 43 procenata seoskih domaćinstava u ovom trenutku nije
priključeno na širokopojasni internet a jedna trećina ovih
domaćinstava—bez neke sveuključive intervencije—najverovatnije neće biti
priključena na ovu mrežu uskoro.

U tom cilju, sprovedena
aktivnost direktno je usklađena sa strategijom sektora
Informaciono-komunikacione tehnologije na Kosovu “Politika sektora
elektronske komunikacije – Digitalna agenda Kosova za period od
2013–2020”, koja utvrđuje ciljeve pokrivenosti i brzine širokopojasnog
interneta koji se moraju postići na nivou glave stanovnika i na nivou
domaćinstava. Konkretno, ova aktivnost dovešće do:

•    studije
tržišta širokopojasnog interneta, koja će analizirati aktuelnu potražnju
za širokopojasnim internetom i prognozu na nivou opština za period od
2015-2020;
•    tehničke analize postojeće infrastrukture
širokopojasnog interneta, uz dimenziju i procenu inicijativa za razvoj
infrastrukture kako bi pristup internetu postao univerzalan, uključujući
i propratne analize osetljivosti;
•    finansijske analize koja će
proceniti investicije za širenje i troškove funkcionisanja svakog dela
mreže u zavisnosti od vrste tehnologije; i
•    skupa preporuka koje
se odnose na izvodljivost ostvarivanja javno-privatnih partnerstava kao
način da se odgovori na nizak nivo mogućnosti priključivanja u odabranim
nedovoljno usluženim opštinama.

“Nizak nivo raspoloživosti
mogućnosti priključka na internet sprečava ne samo razvoj lokalnog
sektora telekomunikacija i informacione tehnologije, već i dobijanje
mnogostrukih koristi u vezi sa informaciono-komunikacionim tehnologijama
i ekološkim rastom omogućenim IKT-om, kao što su regionalna ekonomska
integracija, online stvaranje radnih mesta, razvoj pametne
infrastrukture i optimalno pružanje javnih usluga e-uslugama,” istakao
je Agim Kukaj, šef Odeljenja za poštu, telekomunikacije,
informaciono-komunikacionu tehnologiju Ministarstva ekonomskog razvoja
Kosova. “Ono što je važno istaći jeste da nasuprot Evropskoj uniji,
Kosovo ima mnogo veći udeo seoskog i mladog stanovništva: naše
stanovništvo je prevashodno ruralno a više od jedne trećine ima 18
godina ili manje. Evidentno je da će širenjem širokopojasnog interneta
na seoska područja, vlada otkriti nove mogućnosti—konkretno mladima
—koji su više vični tehnologiji nego što je to slučaj sa drugim
starosnim grupama. Ove mogućnosti podrazumevaće stvaranje radnih mesta
razvojem veština i IKT-a, što je od presudne važnosti da se poveća
konkurentnost zemlje.”

Seoske opštine koje su nedovoljno uslužene
ili imaju izolovana naselja i nisku gustinu stanovnika ili se nalaze u
planinskom terenu. Iskustvo od više od jedne decenije infrastrukture za
pristup internetu širom sveta pokazuje da su troškovi rasprostiranja
uspostavljanja širokopojasnog interneta u ovako izazovnim geografskim
područjima mnogostruko veći od troškova rasprostiranja u gradskim
područjima. Čak i ako ne dođe do ovakvog širenja interneta, trošak
usluge širokopojasnog interneta  obično nije pristupačan seoskom, i
često relativno siromašnijem stanovništvu. Bez dobro osmišljenih
vladinih intervencija u seoskim područjima, i to korišćenjem javnih
finansijskih sredstava, ne može se omogućiti univerzalan pristup usluzi
širokopojasnog interneta.

“Vlada Kosova preduzela je važan korak
time što je identifikovala gde tačno leže praznine u mogućnosti
priključka na internet i kako ih na najbolji način rešiti iz tehnološke i
finansijske perspektive,” dodala je Natalija Gelvanovska, viši
stručnjak za politiku informaciono-komunikacione tehnologije pri
Svetskoj banci. “Ono što se može primetiti u svim zemljama u razvoju,
jeste da nijedna vlada ne prikuplja niti analizira na sistematskoj
osnovi telekomunikacione podatke o dostupnosti interneta u seoskim
područjima. Zbog ovih ‘rupa’, često je izazovno utvrditi precizno
pokrivenost internetom, dinamiku pokrivenosti i razvoj cena i ono što je
najvažnije shvatiti kako premostiti ove praznine u pokrivenosti,
iskorišćavanjem javnih i privatnih finansijskih sredstava. Odgovarajuća
analiza praznina u infrastrukturi koja omogućava pristup stoga je od
prevashodne važnosti da se osmisle prave vrste politika i akcioni
planovi koji će koristiti stanovništvu nepriključenom na internet.
Sretni smo da Kosovu donesemo najbolje međunarodne prakse u telekomu i
IKT-u iz regiona ( EU) i od eminentnih globalnih lidera, kao što je na
primer Koreja.”

Ova aktivnost finansira se Povereničkim fondom
za ekološki rast Koreje do kraja decembra 2015, i predstavlja drugi
projekat tehničke pomoći koju Svetska banka pruža Kosovu u sektoru
telekomunikacija. Prvi projekat pružanja tehničke pomoći pod nazivom
“Olakšavanje efikasne razmene infrastrukture”, koji je plasiran 5.
januara 2015, posvećen je komercijalizaciji imovine optičkih vlakana u
posedu elektroenergetske kompanije KOSTT doo. za moguću korist pružalaca
internet usluga koji nemaju vlastitu infrastrukturu za širokopojasni
internet, kao i stanovništva koje je u ovom trenutku nedovoljno
obuhvaćeno uslugom priključka na internet velike brzine.