Priština, 01.februar 2012.- Nezavisni panel stručnjaka, određen za razmatranje predloženog projekta za proizvodnju električne energije na Kosovu došla je do zaključka de je projekat u skladu sa svim šest kriterijuma Svetske Banke, koje se uzimaju u obzir prilikom razmatranja mogučnosti podrške za projekte termocentrala od lignita. Ovi nalazi danas su dostavljeni Vladi Kosova i Svetskoj Banci.

Zahtev za električnu energiju na Kosovu premašuje domaći kapacitet snabdevanja, i imajući u vidu zahtev u povećanju, očekuje se da razlika između ponude i zahteva da se udubljuje.

Vlada Kosova planira da zatvori četrdesetgodišnju termocentralu, koja je jedna od najvećih zagađujućih instalacija u jugoistočnoj Evropi. Da bi nju zamenila, Kosovo planira rehabilitaciju jedne druge stare termocentrale i izgradnju nove i ekonomićne termocentrale. Da bi izgradili novi kapacitet za proizvodnju električne energije, Kosovo je zatražila podršku Svetske Banke u formi garancije delimićnog rizika (GDR).

U skladu sa politikama koje pomažu Svetsku Banku da uravnoteži razvojne potrebe sa uznemirenjima sredine i klimatskim promenama, panel stručnjaka je razmatrala kosovski predloženi projekat na osnovu šest kriterijuma:
(1) demonstrirani razvojni uticaj;
(2) pomoć projektima sa niskim nivoom oslobađanja karbona; 
(3) optimizirajuće izvore energije (obuhvatajući opcije za ekonomizaciju ili efikasnot energije;
(4) potpuno razmatranje ostvarujućih alternativa sa naj jeftinijim opcijama gde se obuhvataju i troškovi sredine;
(5) korišćenje prefinjene i potrebne tehnologije za višu privredu;
(6) razvoj pristupa za analiziranje životnih troškova.

Tri poznatih stručnjaka iz sektora energetike koji sačinjavaju nezavisni panel su: Janos Beer, Wladyslaw Mielczarski i Derek Taylor. U njihovom razmatranju projekta, oni naglašavaju kršljivu privredu posleratnog Kosova i njen ograničeni kapacitet za razvoj, gde su se složili da sigurno snabdevanje i sa izdržljivom cenom električne energije su većne za njen razvoj i stabilnost. Panel stručnjaka jednoglasno se složio da je projekat ispunio svih šest kriterijuma, ali u ovom kontekstu, dali su niz specifićnih preporuka Vladi. Njihov stav u vezi šest kritera je sačinjen u nastavku teksta.

U okviru razmatranja projekta, panel stručnjaka dala je niz komentara, zapažanja i dodatnih preporuka u vezi sa nabdevanjem i korišćenjem ubuduće energijom na Kosovu. Tu se obuhvataju preporuke o saradnji i boljih regionalnih veza, kao i više korišćenje gradskog centralnog grejanja u Prištini i okolini. Osim ovih, ostale preporuke odnose se na veličini termocentrale/novih blokova i razrešenjem iskopavanja, kao i sa prednostima sušenja lignita i da nova termocentrala treba biti spremna za zadržavanje i čuvanje karbona. Panel snažno ohrabruje obuhvaćanje civilnog društva u raznim procesima koliko to bude zahtevalo preko otvaranja i transparense i potpunim razvijenim konsultativnim procesima.

Nakon nalaza panela stručnjaka, ministar ekonomskog razvoja, Besim Beqaj, rekao je da je „Naša obaveza da našim građanima  i institucijama pružimo jeftiniju i pouzdanu energiju za grejanje i osvetljenje domova, kao i za ekonomsko povećanje i stvaranje novih radnih mesta. Mi cenimo nezavisnu analizu panela stručnjaka u vezi sa našim planovima za razvoj energetskog sektora i čekamo projekat kojim će privreda Kosova zaraditi“.

U vezi šest tačaka, panel stručnjaka jednoglasno se složila kao u nastavku:

-Imaće demonstrirani razvojni uticaj projekta, obuhvatajući poboljšanje snabdevanja energijomi i smanjenje redukcije struje. Nova Termocentrala, zajedno sa modernizovanom Kosovom B, treba rezultirati sa visokom verodostojanjošću na sistem i sa manje redukcije struje.

-Pomoć za identifikaciju projekata sa smanjenim emisijom karbona se već pruža.
Između ostalog, ovde se obuhvata razvojna studija za izvor obnovljive energije, studija parafizibiliteta za male hidroelektrane, ažuriranje postojeće studije fizibiliteta za hidroelektranu Žura, doprinos studijama o zadržavanju i očuvanju karbona i predloženi kredit od Svetske Banke za poboljšanje ekonomisanja ili efikasnosti energije i za njen obnovljiv izvor.

-Izvori energije se optimiziraju, i naporno se radi na podizanju ekonomizacije energije. Ali, ima potrebe za veće posvećenje u smanjenju zahteva za energiju, tehničkih i komercijalnih gubitaka tokom procesa smabdevanja električnom energijom, kao i na promoviranju očuvanja energije (kao što je više korišćenja grejanja vode preko sunčane energije).

-Nakon potpunog razmatranja mogućih  alternativa, postignuto je usaglašenje da će projekat predstaviti naj jeftiniju opciju za Kosovo, uzimajući u obzir okolne troškove. Panel stručnjaka takođe se složio da obnovljiva energija treba imati znatnu ulogu u energetsku kombinaciju za buduće, izgradnjom hidroelektrane Žura, novih malih instalacija hidroenergije i energije vetra, kao i stabilnih instalacija sa biomasom i biogasom. Panel je naglasio da povećanje obovljive energije i eventualno prirodnog gasa zahtevala bi regionalni pristup prema trgovini energije i više povezivanje sa susednim zemljama.

-Projekat će se pojmiti koristeći najbolju i naj adekvatnu tehnologiju koja je na raspolaganje da bi omogućilo što višu ekonomizaciju.Panel snažno sugerira Vladu Kosova da podrži ponudioce za izgradnju termocentrale sa ekonomizacijom ili većem efikasnošću a ne samo da bi ispunili minimalni nivo ekonomizacije.

-Aspekat okoline se obuhvata u analizama projekta. Pružani obračuni od strane Ministarstva ekonomskog razvoja pokazuju da nakon početka rada nove termocentrale, zatvaranja Kosova A i rehabilitacije Kosova B, potrošnja uglja smanjiće se za oko 27%, za svaku proizvodenu jedinicu električne energije, emisija PM smaljila bi se za više od 90%, emisije SOX i NOX za oko 80%, dok emisija CO2s manjila bi se za oko 25%. Panel je naglasila značaj određivanja osnovnih nivoa emisije, posebno za dioksid karbona i za druge gasove koje uzrokuju efekat sere sa ciljem kvalifikacije očekivanih prednosti. Ovaj proces zahtevaće velike nadgledavajuće sposobnosti. Panel takođe preporućila da se nastavi sa procenjivajućim studijama  za uticaj mogućih promena buduće cene karbona u ekonomiji termocentrala sa lignitom na Kosovu.