Priština, 24.12.2013Br. 147/13

(Govor ministra ekonomskog razvoja, Fadil Ismajli u poslednjoj ovogodišnjoj konferenciji)

Jedan od glavnih uspeha je projekat koji se mnogo produžio, to jest potpisivanje ugovora za 400 kV interkonektivne linije između Kosova i Albanije, u kojoj sam učestvovao od početka ovog projekta. To se postiglo u saradnji sa mnogim međunarodnim prijateljima, a posebno sa Saveznom Republikom Nemačke,  KfV i brojnim stručnjacima. U roku od 24 meseci očekujemo završetak i uvođenje ovog sporazuma koji smanjuje iluzije mnogih protivnika. Cenimo i ulogu medija sa njihovim učešćem u ovom procesu bez obzira na kritike.

STRATEGIJA ENERGIJE 2013-2022

Ovih dana bila je javna rasprava o strategiji energetike za narednu deceniju. Bilo je javnih debata i sa nevladinim organizacijama, komunikacija sa svim zainteresovanim stranama,donatorima, međunarodnim finansijskim institucijama i ostalih komentara.  Konačni nacrt strategije  možete preuzmimati u sajtu MER-a. Ovo je drugačija verzija nacrta strategije, verzija koja je izgrađena nad pravoj definiciji šta to zapravo znači i strategija o istinskim principima tržišne ekonomije i kako da se izgradi energetska strategija,  koja ne određuje okvire koje kasnije mogu se pojaviti kao prepreka za realizaciju.  Međutim, deo implementacije je odvojena od opšte strategije. Energetska strategija će doći ove godine i za narednih 10 godina sa prioritetom u sprovođenju energetske efikasnosti kao izvor štednje i optimizacije, kao veoma važan element u podizanju životnog standarda stanovništva i građana Kosova,  sa još većim kvalitetom.

ENERGETSKA EFIKASNOT I OBNOVLJIVI  IZVORI

Iznad svega je dat prioritet,  i pored sprovođenja mera energetske efikasnosti neće imati uticaja na povećanje tarifa , jer kao što znamo , kod obnovljivih resursa, posebno alternativnih izvora , kao što su sunce, vetar, biomasa , itd . , direktno utiću na veće tarife jer energija koja dolazi iz ovih izvora bez sumnje je energija koja skupo košta i to 4 do 5 puta više. Uzmimo primer samo podsticajne tarife za vetar koju je odobrio Regulator za električnu energiju po ceni 8,5 centi po kilovatu upoređenju sa onim iz konvencionalnih tarifa , u našem slučaju iz lignita , su niže više od tri puta. Međutim , to je cena koju ne samo mi već ceo svet mora da plati radi očuvanja životne sredine , radi više zdrave životne sredine za nas i buduće generacije, i u ovom segmentu Kosovo ne razlikuje se uopšte u pokušajima i aktivnostima koje čini prema unapređenju i očuvanju životne sredine . Videćete da smo već odobrili plan implementacije obnovljivih izvora energije i za sada smo u korak sa obavezama koje smo preduzeli u tom pogledu, možete preuzeti iz sajta našeg ministrastva,  koje su te obaveze i kako ih pratimo da bi ispunili ovu obavezu, i na osnovu direktiva koje proističu iz Evropske komisije.

Takođe je odobren i plan za sprovođenje efikasnosti do 2020.god., gde takođe, za sada smo u fazi ispunjenja ove obaveze i , kao što sam ranije rekao je jedan od prioriteta. Mi smo usvojili 16 miliona olakšavajućih kredita od Svetske banke za realizaciju mera efikasnosti u zgradama vlade  pa do  lokalnih vlasti i opštinama. Tendencija je da sledeće godine nastavimo sa sveobuhvatnim studijama za nastavak implementacije efikasnosti do privatnih stanova , ili do domovima i stanovima građana što će obuhvatati  završetak celog ciklusa mera koje treba preduzeti, to će se predložiti Vladi i Skupštini, sve do  preispitanja fiskalne politike u pogledu obnovljivih izvora i materijala i energetski efikasnih proizvoda . Ova studija , po svemu sudeći , je nova informacija koju dajem, a koja će se uraditi i uz podršku britanske vlade.

TERMOELEKTRANA  „KOSOVA E RE“

Drugi veliki projekat je izgradnja a TE „ Kosova e Re“, koja u prvoj polovini godine bila je u opasnosti da bude potpuno neuspešna a koji je proizvod nastalih okolnosti na Kosovu, ali i van nje, kao finansijska kriza, zahtevala je brzo reagovanje. Mogu vam reći da tokom decembra investitori su pismeno vratili izraz interesovanja za nastavljanje trke na ovom projektu na osnovu nove strukture projekta, koji prevenstveno poštuje interese Kosova i kao drugo ispunjva težnje i mogučnost investitora da se ide napred sa ovim projektom.

Ono što je najznačajnije je, da paket TE „Kosova e Re“ definitivno u sebi sadrži samo izgradnju TE, tu nije ni TE „Kosova B“ i nijedan drugi elemenat, nije ni Kop koji je bio glavni elemenat, i verujem da smo se time složili i sa civilnim društvom za isklučenje Kopa od paketa je novi kvalitet za nas, mogučnost daljnjeg razvoja i konkurencije u segmentu mogučih postoječih i narednih generatora.

Druga značajna strana je da čemo ići na dve faze za izgradnju nove TE. Suština je u tome da Vlada Kosova zajedno sa domačim i međunarodnim stručnjacima neće se baviti samo sa proglašenjem pobednika nego baviće se i izborom tehnologije koji će se koristiti u ovom projektu.

Značajno je, da nakon proglašenja pobednika koji će se uraditi na osnovu interne norme vračanja troškova za održavanje i operiranje i kapitalne vrednosti izgradnje TE-e, u drugi deo, gde će se izabrati tehnologija i da će  se koristiti učešće domačih i međunarodnih stručnjaka u ime Vlade Kosova, je veča garancija da će se izabrati tehnologija koja je izgrađena na osnovu veće efikasnosti na evropskom nivou u skladu sa (Direktivama EU o idustrijskim emisijama), tako da bi se osigurali da čemo u  narednim godinama  biti  komplementarni sa politikama i zakonodavstvom za zaštitu životne sredine.

To neće biti prepreka kretnje Kosova ka evropskim integracijama, gde se zahtevaju snažni kriterijumi za zaštitu životne sredine, i išlo se korak dalje, da pored novih  generatora, Vlada će obezbediti dovoljnog prostora na osnovu roka trajanja TE, tako da u vreme kada je ekonomski izvodljivo, tehnologija za izvlačenje i skladištenje CO2 da se  instalira od strane investitora kao obaveza.

Još jedan element za koji ćemo se pobrinuti prilikom izbor ponuđača je i cena,  jer cena gradnje će nesumnjivo uticati na finalnu tarifu, odnosno  u ceni električne energije.

Projekcije su kao u nastavku: Očekujemo da krajem marta odnosno početkom aprila,  da se uradi poziv ponude za ova tri investitora, za ponude već su urađene pripreme od strane  jedinice za implementaciju i takođe može da se desi da imamo i strateškog savetnika od  Međunarodne finansijske institucije koji su izrazili spremnost i na osnovu vremenskog dijagrama koji je odobren i od Savetnika transakcije, mi čekamo da ponude stignu krajem juna ili početkom jula 2014. Ako to postignemo ja bih bio veoma srećan jer izgradnjom  TE „ Kosova e Re“  obezbešuje se osnova za razvoj ne samo energetskog sektora, već i privlačenje stranih direktnih investicija i da ćemo imati stabilno snabdevanje energijom.

ZAJEDNIČKO ENERGETSKO TRŽIŠTE KOSOVO-ALBANIJA

Nakon projekata za izgradnju proizvodnih kapaciteta mi ćemo ići dalje izgradnjom zajedničkog tržišta Kosovo-Albanija, počele su preliminarni dogovori,  dostupnost  postoji na obe strane i ja verujem da se zajednički sastanci zakazani između dve vlade, odnosno premijerima,  na njihovom stolu u januaru ili februaru biti  i dogovor o  početku ovog velikog projekta za izgradnju zajedničkog energetskog tršišta Kosovo-Albanija.

ENERGETSKI SPORAZUM    KOSOVO-SRBIJA

Sporazum o energiji sa Republikom Srbije je postignut. Glavne tačke koje definišu ovaj ugovor a koje su bile tačka spoticanja i za razvoj energetskog sektora, bile su i tačke spoticanja i za ulaganje u energetski sektor kod nas,  jer dok nije rešen problem nezavisnog i normalnog funkcionisanja elektro energetskog sistema, posebno na nivou prenosa,  naravno , bilo je sumnji čak i od drugih investitora, jer  novi generatori mnogo zavise  od nepristrasnog funkcionisanja sistema transmisije, primene principa ” Akui communautaire” u energiji koje se odnose na transparentnost, nediskriminaciju i jednakim pristupom svake strane u taj sistem. Ovim sporazumom to će biti postignut. Plan implementacije Sporazuma je predmet diskusije.

Ali ono što je važno, vi dobro znate da i iz prethodne pozicije u  KOSTT 2008.god., napravljena je žalba Energetskoj zajednici za nesprovođenje preduzetih obaveza od strane Srbije Ugovoru o energetskoj zajednici, i ista zajednica je dala pravoKosovskoj strani i ustanovila da Srbija nije poštovala  osnovne principe ovog sporazuma u odnosu na Kosovo i sada oni segmenti koji su bili u žalbi, kodifikuju se ovim sporazumom.  Kosovo na tom sporazumu će biti potpuno nezavistan elektro-energetski sistem. Kosovo će potpuno ispitati, ne samo u fizičkom i tehničkom pogledu, kapacitete prenosa i prenosa električne energije, ali i u ekonomskom i komercijalnom smislu što znači da će imati koristi od tranzitnog prolaza na Kosovu,  imaćemo koristi od multilateralnih finansijskih sredstava koji se bave koncesijom ili gušenjem na dalekovodima, gde se uzimaju ili dodeljuju sredstva od svih učesnika na regionalnom tržištu za unapređenje iste.

Ova sredstva koja će se smatrati normalnim a koji će ublažiti  i uticati na tarifama električne energije. Posebno prihodi od tranzita idu ili se direktno vračaju kupcu. Drugi segment je da ovim sporazumom definitivno se priznaju kosovske energetske granice, sa kojim se slaže i srpska strana, a to sprečava daljnje intereferiranje ne samo u linijama visokog napona 400 kV ili 220 KV za tranzit električne energije, ali da i srpski operater ne može dalje interferirati u delu eketroenergetskog sistema u Severnoj Mitrovici. Vallaci je najveća podstanica od 110 volti što je imovina KOSTT –a,  će biti u potpunosti u nadležnosti našeg operatera i preduzete su obaveze da operateri ove podstanice će u potpunosti poštovati instrukcije dobijene od Nacionalnog dispočerskog centra Republike Kosovo i istu će takođe poštovati i operateri hidrocentrale Gazivoda. Ćak i Gazivoda će se otpremiti iz istog Nacionalnog dispečerskog centra i sa ovim  definitivno se zaključuje funkcionisanje elektroenergetskog sistema pod pravilima određenih od strane KOSTT.

Takođe, tretiran je i deo raznošenja ili distribucije. Na Kosovu je sada nova realnost.  Distribucija je privatizovana. Vlasnik imovine distribucije je sada nova kompanija i da kompanija u pogledu održavanja sistema u tom delu može ući u komercijalne odnose sa bilo kojom kompanijom na četiri srpske opštine za održavanje i hitne intervencije po potrebi.  Ali stvaranje novog snabdevača,  ne znači da je sada preuzeo isporuku od nekog drugog,  jer normalno ona kompanija koja je uradila privatizaciju nije spremna da pokloni sredstva i stoga u razgovorima u poslednjih nekoliko dana , kada su definisani ovi elementi,  prisustvovali su i predstavnici KEDS-a. I sa ovim zaključujem ovaj segment energije.

Sada šta nam preostaje? Preostaje nam, da pošto je Kosovo potpisnik Trećeg energetskog paketa, iz koje proizilaze određene obaveze, mi već radimo na preispitanju tri osnovna zakona koji regulišu ovaj rad. To je Zakon o energetskom regulatoru, Zakon o energije i Zakon o električnoj energiji, koji će odraziti i transfuzirati ove obaveze tokom 2014.god., negde sredinom 2014.god. predlog zakoni će se dostaviti za usvajanje u Skupštini Kosova,  i sa ovim ispunjava se još jedna obaveza koja je pred nama, a što  takođe ima za cilj da mi idemo dalje  jer je naša obaveza i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju na putu Kosova ka Evropi.

JAVNA PREDUZEĆA

Važan segment za nas kao ministarstvo, ali i kao vlada je i funkcioniranje javnih preduzeća,  pored toga da ove godine prema osnovnom izveštaju koji je bio i u Vladi i u Skupštini ima značajno poboljšane performanse, posebno u neka javna preduzeća, i ja lično verujem, pa i deo  nekih od mojih kolega, da još uvek nismo  u potpunosti zadovoljni sa onim što može da se uradi na ovom segmentu. To znači, da moramo sledeće godine nastaviti sa novim merama u smislu poboljšanja performansi,  počev od izbora novih profesionalnih odbora, do sprovođenja metoda efikasnijeg upravljanja u tim preduzećima.

Normalno, tokom 2013.god. i u ovom segmentu  je nastaviljena reforma i restrukturiranje nekih javnih preduzeća,  posebno u slučaju KEK-a kao  vertikalno integrisano preduzeće,  osim u početku raspada koji se desio u 2006.god., u međuvremenu urađena je i privatizacija distribucije i snabdevanja i odvojena je proizvodnja od Kopa. Radi nastavka reformi sigurno se može desiti da tokom 2014 pa nadalje nastavi sa horizontalnim razdvajanjem, što znači odvajanje proizvodnje od rudarstva, tako da rudarstvo ostane javno preduzeće koji će jednako obezbediti sve postojeće pa i buduće generatore koje se nalaze na Kosovu.

PRIVATIZACIJA 75% AKCIJA PTK-a

Privatizacija 75% akcija PTK je projekat kojeg sam našao pri kraju i nisam očekivao da će toliko mnogo trajati,  ali to se ne dešava samo na Kosovu nego i u zemljama regiona pa i šire, oko se ima u obzir iskustvo privatizacije Telekoma, videćete da se svi prate sa poteškoćama,  problemima pa i oštečenjima, kao što je slučaj Slovenije i Hrvatske.

Uprkos kašnjenjima svi se trebamo pokoriti volji suvereniteta, u ovom trenutku  suveren svoju sopstvenu volju poverio poslanicima Skupštine Kosova i bez sumnje da će oni odlučiti, bez obzira na to da ja mislim drugačije. Ja sam rekao i ponavljam da uspešna privatizacija PTK, ali i svih kompanija koje mogu biti od interesa, je dobar signal za poslovni svet, jer Kosovo ima dobar ambijenat za  investicije, i mi kao vlada trebamo da se što pre oslobodimo bavljenjem biznisa, upravljanjem privrede, da bi  imali više vremena da se bavimo vitalnim interesima građana, kao što su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i poboljšanje ambijenta za investicije.

To ne podrazumeva, da proces restruktuiranja i privatizacija privrede koje su vlasništvo države, da trebamo da radimo bez razmišljanja i planiranja,  već sa najvećom pažnjom i punom transparentnošću i obezbeđenjem jednake konkurencije.

STATUS  TREPČE

U smislu Javnih preduzeća mi smo već predvideli promene u zakonodavstvu, uključujući amandamentiranje ili novi zakon o Javnim preduzećima, u zavisnosti od potreba, i u ovom slučaju pominjem slučaj Trepče koji je među najvažnih obaveza sa kojim smo počeli u drugoj polovina ove godine. Mi smo imali javnu prezentaciju o tome šta MER predviđa da preduzme za regulisanje statusa Trepče, koji več 15 godina ima status quo i nije mu omogućeno da se pokaže i da podstiće ekonomski razvoj zemlje. Ja to kažem bez dileme, jer je Trepča najvažniji segment koji može da sadrži mnoge elemente ekonomskog razvoja, privlačenje stranih investicija, ne samo u ovom preduzeću,  ali i u aktivnostima koje mogu da se razvijaju oko nje.

Naše ministarstvo je okončao predlog za promenu statusa Trepče amandamentiranjem zakona o JP-a, što podrazumeva uključenje Trepče u grupi javnih preduzeća i ovaj predlog je na stolu Vlade,  i najkasnije u februaru će se dostaviti  Skupštini na usvajanje.  Očekujem da zakon koji reguliše status Trepče uklanja ” zamku ” razvoja i da  neće naići na prepreke za usvajanje u Skupštini, jer je to u interesu svih da se to reši, i taj zahtev je od pozicije kao i opozicije. To podrazumeva da se u Trepči uradi restrukturiranje u podeli bitne i nebitne imovine i da će KPA  nastaviti da tretira  nebitna sredstva na način na koji je postupao sa drugima, za koju je i specializovana, dok  će bitna sredstva tretirati JP-a, stručnim odborom i sa kapitalnim investicijama od strane Vlade pa i dalje sa formama PPP i uvođenjem novog kapitala za pozicioniranje Trepče tu gde je bio u međunarodnim berzama metala poput Londona , Berlina ili Njujorka.

U slučaju kreditora, bilo je pitanja, koji procenjuju da je uticalo da ova kompanija nije mogla preuzeti pravilan razvoj a sa kojim će se baviti Vlada i da će svi dugovi koji su verifikovani od strane arbitraže budu sprovedena, ali to ne treba ugušiti razvoj Trepče. To što se uradilo za ovo preduzeće može se nazvati godišnji uspeh za 2013 koji će se okončati naredne godine.

INFORMATIVNA TEHNOLOGIJA

MER pokriva telekomunikacije i informativnu tehnologiju gde se počelo sa vrlo dobrim projektom kao što je Integrisani informacioni sistem  za ekonomski razvoj koji će nam omogućiti da iz svih resora kao što su ministarstva, carina, PUK, da se prikupljaju i centralizuju ekonomske podatke na osnovu kojih mi možemo napraviti jasnu projekciju ekonomskog razvoja i posebno jasnu i stabilniju financijsku projekciju Kosova i pristupa novim investicijama i njihovom uticaju. Drugim rečima  biće dovoljnjih podataka koji omogučavaju izgradnju dugoročnog ekonomskog modela koji ima u obzir elemente javnog duga, koji će biti tok novca na dužem vremenskom periodu,  kao vrlo značajni element za interesovane investitore.

Segment za koji mislimo, da ćemo sledeće godine dati veći značaj je intenzivnija promocija informacionih tehnologija, veća edukacija mladih ljudi u ovom sektoru u saradnji sa međunarodnim institucijama, jer Kosovo uz malo ulaganja može postati izvoznik softwerskih  proizvoda, na osnovu kapitala koju imamo, omladinu sa stručnom spremom i profilizovanim specijalizacijama za koje ima nekoliko inicijativa koji mogu biti na višem nivou.