Priština, 14.02.2017 – Projekti koji su u razvoju i novi projekti koje smo planirali, će dovesti na viši nivo razvoja svih oblasti ekonomije, koji utiÄu na ekonomski razvoj zemlje, rekao je ministar ekonomskog razvoja, Blerand Stavileci.

Ove komentare izjavio je danas ministar MER na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio izazove i dostignucÌa Ministarstva ekonomskog razvoja kao i prioritete za 2017., sa naglaskom na sektore kao što su energija, rudarstvo, informacione tehnologije i elektronskih komunikacija i javnih preduzecÌa.

Energija

GovorecÌi za energetski sektor, Stavileci je rekao da projekat “Kosova e Re”, je u poodmaklim fazama pregovora i dogovorili se da se sve završi u prvom kvartalu ove godine. Prema njegovim reÄima, tokom pregovora glavni ciljevi  koji su podneseni bili su  sigurnost snabdevanja i prihvatljiva cena i zaštita životne sredine. On je rekao da tehnologija koja cÌe se koristiti bicÌe veoma prijateljska prema životnoj sredini, zapravo ne zagaÄ‘uju i u potpunosti je u skladu sa Strategijom o energetici i ciljeva koje imamo zajedno sa svim partnerima koji podržavaju ovaj projekat.

“Jedan od najvecÌih dostignucÌa je da smo postigli da jedna od  strukture koja je bila “gradi,operiraj i poseduj”, okrenuli smo je u model “izgradi, operiraj i transferiraj”. Dakle, nakon 20 godina ova termoelektrana cÌe biti u našem posedu, “rekao je on.

Stavileci je rekao da nakon završetka ukupno 9 komercijalnih ugovora koji cÌe biti potpisani, onda poÄinje najatraktivnija faza projekta, koju cÌe uradiri ameriÄki investitor u saradnji sa MER, SB, i drugim partnerima u cilju da imamo vecÌu konkurenciju meÄ‘u graditeljima termoelektrane.

Dalje, ministar Stavileci zaustavio se u strateškom okviru i rekao da je gotov  i 10 godišnji nacrt za energiju 2017-2026, koji je u završnoj fazi konsultacija, koje su bile derivat potražnja i konsultacije koje smo imali, posebno naših glavnih partnera, koji u potpunosti podržavaju sve projekte koji se odnose na sigurnost snabdevanja energijom, sprovoÄ‘enje mera efikasnosti i diversifikacije energetskih izvora.

Kasnije Stavileci je govorio o najznaÄajnijim projektima u ovoj oblasti u kojima naveo interkonkeciju Kosovo- Albanija, koja je blokirana od strane Srbije, ali se radi da u  okviru Energetske zajednice uradi pritisak da se ovaj problem reši. I još jedan važan projekat je zajedniÄko tržište sa Albanijom, a ove godine se oÄekuje da se pokrene novi korak u saradnji sa Albanijom i to energetske.

Što se tiÄe trenutnih proizvodnih kapaciteta, ministar ekonomskog razvoja, rekao je da TE Kosovo B “bicÌe sanirana iz državnog budžeta, kao što je planira da bude i sa novim kopom.”Fond za efikasnost za koju smo uspeli da nakon mnogo godinada  budžetiramo,  tako da ove godine u MER je i program za Fond efikasnosti, dugogodišnji zahtev, potreba, u izvesnoj meri  je obaveza koju imamo od meÄ‘unarodnih partnera, posebno od TEC ES “, rekao je on.

MeÄ‘u znaÄajnim projektima navedeno je i stvaranje (One Stop Shop) za obnovljive izvore energije i izvodljivost za gasne provodnike zajedno sa Ministarstvom energetike i industrije Albanije.

Informaciona tehnologija i elektronskih komunikacija

U oblasti informacionih tehnologija i elektronskih komunikacija, Stavileci je govorio o 7 projekata. Prvi koji je postignut je budžetiranje Fonda za informacionu tehnologiju, prema konceptu dokumenta i strategije razvoja za IT sektora, gde su budžetirana dva miliona evra u budžetu MER.

SledecÌi projekat je digitalnog parka, za koju su vecÌ identifikovane  neke oblasti i mislim da bi bilo izvanredni doprinos za sektor ove zajednice “, rekao je on. “Mi kao zemlja polako ulazimo u eri digitalne ekonomije i mislim da ova privreda, više nego bilo koja druga do sada, se odliÄno uklapa sa karakteristikama a posebno demografskim koje mi imamo”, rekao je on, ukazujucÌi na omladinu, poznavanje stranih jezika i dostupnost prema informacionoj tehnologiji.

Prema njegovim reÄima, dovoljna je kreativnost, mašta mladih kao muškog i ženskog pola da budu na usluzi  privatnom sektoru, kojih zatim staviljamo u funkciju mnoge procese ne samo u odreÄ‘enim sektorima, ali i u privredi Kosova, a i u  meÄ‘unarodni.

“Drugi projekat je stvaranje centara kreativne ekonomije i inovacije, koji tokom ovih dana cÌemo imati koncept dokumenat iz Microsofta, nacÌi cÌemo formu kako da primenimo. Po svakoj ceni i tu Äemo ići sa PPP modelom “, rekao je Stavileci.

Rudnici

Što se tiÄe rudarskog sektora, Staviljeci je ocenio da zakon o TrepÄi je razmetanje za svakoga, jer je rezultat rada svih strana, sa konsenzusom svih da urade najbolje što smo mogli za gigant, koji se vecÌ duže vreme suoÄeni sa razliÄitim izazovima.

Prema njegovim reÄima, sledecÌa tri koraka su: Stvaranje Upravnog odbora, izrada Statuta preduzecÌa i upis u registar preduzecÌa u Ministarstvu trgovine i Indistrije.

“Odmah cÌemo oÄeti sa radom, i od  sledecÌeg meseca TrepÄa cÌe biti predstavljena prvi put u najvecÌoj konferenciji u svetu za rudarstvo i minerale, tako da one obaveze koje smo dobili da se vecÌina ogleda u skladu sa zakonom o TrepÄi i da postane stvarnost “, rekao je on, dodajucÌi da sledeća obaveza će biti društveno-ekonomski napredak preduzeća.

Ministar Stavileci rekao je da revizija Strategije rudarstva je jedna od druge aktivnosti u ovom sektoru, koji je ujedno i zahtev donatorske zajednice, ali i potreba. “Imamo 11 površinu od posebnog interesa i imamo mnoge druge potencijale koje  se mogu staviti u funkciji, posebno sa novim pravnim okvirom, nakon stupanja na snagu Zakona o strateškim investicijama”, rekao je on i dodao da i u ovom sektoru cÌe se menjajti tempo razvoja, što doprinosi povecÌanju proizvodnje, ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta.

Još jedan projekat u ovom sektoru je stvaranje One Stop Shop i  za rudarski sektor koji cÌe biti od interesa za privatni sektor.

Javna preduzeća

Ministar Stavileci je naveo da glavna aktivnost za ovu godinu u okviru agende za javna preduzecÌa će biti novi zakon, koji cÌe odražavati savremene potrebe koje  javna preduzecÌa imaju u vezi sa uslugama koje pružaju graÄ‘anima naše zemlje, ali na osnovu istinskog koncepta korporativnog upravljanja.

“Danas bih napomenuo dva velika projekta, onaj koji je vecÌ završen i da cÌe sledecÌeg meseca biti otvorena, fabrika vode u OrlovicÌu i jedan u Badovac, koji cÌe imati 450 hiljada korisnika direktno i 500 hiljada ostalih indirektno” rekao je on.

TakoÄ‘e, prema njegovim reÄima, drugi projekat je i konektivnost, koji se povezuje berlinskom agendom dakle projekat 10 železniÄkih linija koji povezuju Kosovo sa Makedonijom i Srbijom, uz investicije od 200 miliona evra u modernizaciji ove linije koji cÌe biti finansiran od strane dva prestižne meÄ‘unarodne institucije kao što su EBRD i Evropska investiciona banka, kao i drugih partnera.