Priština, 12.09.2012.- Temocentrala „Kosova B“, po ministru Ekonomskog razvoja, revilitarizaće se preko javno-privatnog partnerstva, dok za projekat „Kosova e Re“on izjavljuje da još  ima otvorena pitanja.

Termocentrala „Kosova e Re“ je u raskrsnici. Nakon uklanjanja termocentrale „Kosova B“ iz tenderskog paketa, pomerene su sve odluke koje se tiću akcija i kapaciteta nove termocentrale. Čak, se ne zna još ako predkvalifikovani investitori su interesovani za ovaj projekat i ako bude potrebno objavićemo tender i po treći put, izjavio je ministar Ekonomskog razvoja, Besim Beqaj, u intervjuu za „Koha Ditore“. Takođe minstar Beqaj rekao je da je objasnio KEK-u da njihov san za opstanak „Kosove A“nakon 2017.god. je neostvarljiv. U intervjuu, ministar je govorio  i o oprivatizaciji Distribucije, PTK-a, i za protivnike ovih privatizacija.

Koha Ditore: Kako se menadžira proces privatizacije javnih preduzeća?
Beqaj: Pitanje privatizacije je od naj traženijih pitanja u zemljama u tranzitu. Mi kao vlada imamo nadležnost za javna preduzeća, koji je osetljiv proces jer su javna preduzeća koje treba da pružaju usluge građanima. Počeli smo je u ne definiranu situaciju, bilo iz zakonskog aspekta, ili iz  aspekta razvoja projekata i trebalo nam je vreme dok smo odredili jasnu zakonsku osnovu za ove procese. Ali, ujedno dok smo postavili korektne odnose između javnih institucija, vlade i savetnika transakcija, koji u određenim momentima iz prošlosti imali su osećaj  da treba da budu glavni u aktivnostima a ne da budu direktno odgovorni u odnosu sa vladom. Trebalo je da se izmeni takav sistem.

Koha Ditore: Šta podrazumeva ova izmena?
Beqaj: Ova izmena je da na svaku odluku koju donosimo u komitetu za privatizaciju ili upravnom komitetu koju imamo u „Kosoven e Re“, mi prethodno tražimo od savetnika za transakcije da nam kaže dali su odluke u skladu sa zakonom i procedurama. Oni imaju zakonsku odgovornost a ne mi kao politika. Dakle , oni su odgovorni, jer se i zato plaćaju. U početku za njih ovo je bili vrlo uznemiravajuće.

Koha Ditore: Bilo je dosta reagovanja o privatizaciji Distribucije, a posebno oko njene maksimalne vrednosti, što je rećeno da je bilo vrlo nizak.
Beqaj: Proces privatizacije Distribucije je među najboljim procesima u regionu.
Prvo, zbog praćenih procedura  a koje su bile primer i takođe zbog toga da smo odredili samo jedan kriter za određivanje pobednika, a taj kriter je cena. Da li je dobra ili loša cena, to je pitanje strukture transakcije. Mi smo očekivali da cena bude višija. Svi smo očekivali da bi trebalo da cena bude višija, ali ovo je ekonomija tržišta i da je ova cena osnova regulativnih parametara koje je odredio regulator koji odgovara Skupštini Kosova. Dakle, nije bilo u nadležnost vlade da preduzima odluke o regulativnim parametrima, nego je nadležnost Regulatora koji odgovara Skupštini Kosova. Mislim da je regulator uradio posao sa dugoroćnom  odgovornošću za građane a ne nešto momentalno, ali preuzimanje dugoroćnih delovanja i dalje ima pozitivan efekat, jer tražimo danas za danas.

Kupcu Distribucije oduzima se vlasništvo ako ne ispuni uslove

Koha Ditore: Koji su bili faktori što su uticali na ponuđenu cenu?
Beqaj: Mi nismo preuzeli obaveze za neinkasiranje, kako su postupili zemlje u regionu. To nam je omogućilo da njih primoramo da preko investicija povećaju kvalitet snabdevanja električnom energijom zahtevajući da smanje gubitke bez ikakve preuzete obaveze  od države. To je bilo zahtev Regulatora. Ja nisam hteo da sada stvorimo visoke cene i da potrošaće uvučemo za budućih 18 god. u obaveze koje će se pojaviti preko visoke cene električne energije. Takođe, mi nismo obdarili investitoru nijedan dug. Aseti 110 kV nismo privatizirali, nego smo ih ostavili u vlasništvo države – KOSTT-u, dok, na primer Albanija privatizovala i ove asete. Takođe ostavili smo klauzulu u ugovoru u slućaju ako dotićna kompanija ne ispuni kriterijume, Vlada ima pravo da intervenira i da preuzme kompaniju bez ijedne kompenzacije.

Koha Ditore: Znaći može da se ponovo vrati vlasništvo?
Beqaj: Da, može da se vrati.

Koha Ditore: O kojim kriterima je reč?
Beqaj: Ako ne ispuni obaveze koje proizilaze iz ugovora što su eliminiranje gubitaka, namenjene investicije i drugi aspekti. U skladu s tim procenjuje se da li su ispunili ili ne ove kriterijume.

Koha Ditore: Kada se oćekuje da se potpiše ugovor sa „Limak-om“ za privatizaciju Distribucije?
Beqaj: Verujem da će se vrlo brzo potpisati ugovor, jer sada smo u finalnoj fazi priprema. Imamo rok da do sredine meseca oktobar potpiše, ali mi čemo to uraditi ranije.

Koha Ditore: Godinama u proces je projekat „Kosova e Re“. Zašto se TC „Kosova B“ izdvojila od nove termocentrale?
Beqaj: Vrlo problematićno je bilo pitanje podele. Bila su tri razloga za podelu TC „Kosova B“iz projekta. Prva, je da mi nismo želeli da se uvućemo u državne obaveze do 40 % GDP-a za garanciju koju je država trebala dati. Dalje, u takvim financijskim uslovima koje su danas u svetu, teško je da se obezbedi financijska podrška, jer projekat ima kosto od 2 milijardi evra. I poslednje, to je bio zahtev i investitora.

Koha Dotore: Kako će se uklućiti privatni kapital u revitalizaciji „Kosova B“?
Beqaj: Razmatramo modalitete tretiranja i funkcioniranja „Kosova B“. Aseti ostaće javni i uvućiće se u javno-privatno partnerstvo i uradiće se njena rehabilitacija u skladu sa standardima EZ-e.

Koha Ditore: Šta će se desiti sa drugim delom projekta, novom termocentralom?Beqaj: Za „Kosova e Re“ nastaviće se procedurama. Mi sada diskutiramo sa investitorima ako i dalje imaju interesovanje za ovaj projekat da bi se ista prosledila. Ali, ako nemaju interesovanje, mi ćemo biti spremni da otvorimo još jednu proceduru za poziv novih investitora, preko konferencije za investiranje, da bi se otvorila mogućnost konkurencije za takav projekat. To nije klasićna privatizacija, jer u slućaju „Kosova B“ imamo javno-privatno partnerstvo, dok u slučaju „Kosova e Re“ pričamo o akcionarskom društvu gde će vlada imati svoje akcije.

Koha Ditore: Dali ste do sada dobili odgovor od investitora o njihovom investiranju oko „Kosova e Re“?
Beqaj: Savetnici transakcija rekonfirmiraju se njima. Ja verujem, da tokom ovog meseca izačićemo sa našim preporukama, koji su dalji koraci sa „B“-om, i  koji će biti vremenski rokovi. Takođe znaćemo više oko „Kosova e Re“.

Koha Ditore: U odluku Vlade o „Kosova e Re“ rećeno je da će se  verovatno ponovo otvoriti mogučnost za nove investitore o ovom projektu. Da li su izrazili interesovanje neki od giganata da ponovo stupaju u takmićenje?
Beqaj: Mi primamo sve interesovanja iz kompanija za ovaj projekat. Ali, ako otvorimo proceduru za predkvalifikaciju novih investitora, to ćemo uraditi preko konferencija za investitore, tako kako smo postupali sa PTK-om. Pozvaćemo sve poznate kompanije da bi im predstavili naš projekat i da oni vide svoj interes. Ali, treba da znamo jednu stvar, da tržište od 1.8 miliona biće problematićno da bude vrlo atraktivan toliko koliko se prića po medijumima. Takođe, financijsko stanje u svetu je teška, i velike kompanije, ko zna koliko, imaju obaveze ekualiteta.

Koha Ditore: Obustava TC „Kosova B“ iz tenderskog paketa čini se da je pometila više parametara koji su bili postavljeni, Na primer akcije?
Beqaj: Ne, još nije odlućeno pitanje akcija. Vrlo brzo imaćemo sastanak sa Upravnim Savetom projekta „Kosova e Re“, gde ćemo odrediti nove kriterijume. Kriterijume u skladu državnog doprinosa projektu „Kosova e Re“ gde ćemo mi u ubuduće  reflektirati u  akcije. U svaku priliku, mi ćemo biti akcionar u kompaniji koja će se stvoriti iz „Kosova e Re“, jer mi doprinosimo prirodnim resursima. Ali, ne mogu prićati o procentu, jer se ovim bave strućnjaci.

Koha Ditore: Takođe ne znamo ni kapacitet koju će imati nova termocentrala?Beqaj: Želim da kažem da kod nas mnogo prićamo o željama. Ranije nije imalo jasne financijske ideje, gde je predviđeni kapacitet bio 2.000 megavata. Takođe nije procenjeno koliko će koštati ovo investiranje građanima Kosova, jer svako investiranje treba da im se vrati, ili po ceni nekog, ili u drugim fazama. Ideja je bila da bude termocentrala od 600 megavata plus, dakle da se poćne sa blokovima od 300 megavata i posle da se nastavi hronološki. Sada se diskutuje između KEK-a, KOSTT-a, savetnicima transakcija i drugim mehanizmima da bi definirali veličinu prve jedinice, ali uvek ostavljajući mogućnost i infrastrukturi i zakonu da u skladu potreba da se ide sa novim razvojima.

Koha Ditore: Ranije je rećeno da izgradnja blokova veličine od 500 megavata ekonomski je korisno?
Beqaj: Zato nisam hteo da prićam za ovu ili onu veličinu. Ali, ako se ustanovi da 500 megavata ekonoski je korisnije i da ako u funkcioniranju našeg sistema je funkcionalna. Dakle treba da se uradi analiza kostoa i funkcionalnost tih jedinica. U momentu kada ja dobijem njihova strućnja mišljenja, tada mi možemo je pretvarati u odluku ali samo kada se oni slože između sebe.

Koha Ditore: Kada se oćekuje da se urade zakonske izmene da bi omogućili da se lignit ne upotrebi samo za sagorevanje?
Beqaj: Zakon o rudnicima  i mineralima je u proceduri amandamentiranja pod inicijativom Komisije za ekonomski razvoj Skupštine Kosova. Ali, bilo koja odluka da se preduzme iz oblasti energetike treba proći preko Skupštine Kosova. Mi kao ministrastvo doprinosili smo u amandentiranju i tražimo da zakon bude što otvoreniji za nove investicije, da bude što otvoreniji u novim tehnologijama i da bude sa što jednostavnijim procedurama, ali potvrdom i odlukom Skupštine Kosova. Osim mogučnosti paljenja lignita za proizvodnju energije radimo na amandementiranju zakona za pronalaženje drugih mogučnosti. Gledamo sasvim drugu orijentaciju, strućan pristup koja adresira i tehničko-tehnološki razvoj u svetu i ne samo prirodne resurse koje ima Kosovo.

Koha Ditore: Kada  će se zatvarati „Kosova A“?
Beqaj: Mi imamo zakonsku obavezu i državno obećanje u odnosu sa Evropskom Zajednicom da 2017.god. bude godina okonćanja „Kosova A“. U ovom kontekstu nema nikakvih oklevanja. Jedina stvar koju mogu još uraditi je da ne dođemo do novih energetskih kapaciteta, ali to je obaveza koju imamo i nezavisno željama KEK-a, jer KEK može imati želju da deluje još 20 godina, ali akcionar i odlučujući u ovom kontekstu je država i vlada i mi ne želimo da dugovlaćimo više.Svesni smo da izgradnja novih kapaciteta po novim tehnologijama je glavna prednost za zdravlje građana i u smislu ambienta.Nadležnost KEK-a je šta će uraditi do 2017.god.,u opertivnom aspektu, pošto ne želimo se umešati u menadžerijalni deo, ali dali smo im do znanja da do 2017. god.,  treba biti spremna za zatvaranje „Kosova A“.

Makedonija – interesovana da uvozi ugalj iz Kosova

Koha Ditore: Zašto imamo poskupljenje tantieme od 0.27 na 3 evra?
Beqaj: Do sada koristili smo lignit od privatnog preduzeća. Jer sektor može da se otvori za javno-privatno partnerstvo, mi smo želeli da tantiema od 3 evra daje ekonomsku vrednost za resurse koje se koriste. Jer može da se desi da otvorimo tržište za prodaju uglja pošto imamo zahtev od Makedonije da kupi ugalj iz Kosova i da snabdeva svoje termocentrale. I sa ovom cenom, mi smo još konkurentniji sa drugim zemljama što se tiće uglja.

Koha Ditore: Ali kosto tantieme snosi potrošać preko energetskih tarifa?
Beqaj: Da, ona je deo, ali zamislite koliko ona utiće u cenu. Nemojte slušati KEK kada kaže da povećanje tantieme poskupio cenu. Ako pogledamo strukturu tarifa energije vidim takvu razliku. Regulator treba raditi svoj strućni posao da bi dokazao da cena energije je realna. To treba da ona uradi, a ne Vlada i KEK. Težnja za odlaganje za kasnije bila je greška, jer u realnim uslovima u svetu cene se kreću u skladu norme inflacije. Ni KEK ni KOSTT a ni Regulator nisu tu da se bave politikom, jer to se radi u Vladi i Parlamentu.

Koha Ditore: Jednom je neuspela privatizacija PTK-a. Da li će se sada privatizovati?
Beqaj: Mi smo usvojili paket dokumenata tendera. I tu je upotrebljen princip da najviša cena određuje pobednika. Sada je već dostavljen poziv za ponudu  svim investitorima i da će biti otvorena 2 meseca. Tokom ovog vremmena mi ćemo prikupti komentare na dokumenta, ali i ponude, Vrlo sam ubeđen da tokom ove godine objavimo pobednika.

Koha Ditore: Kakve će obaveze imati investitori u odnosu objekta PTK-a, koje su sada već prešle u kompaniji Pošte Kosova?
Beqaj: Sve asete PTK-a prešle su u novu državnu kompaniju Pošta Kosova, izuzećem onih asata koje se povezuju funkcionisanjem Telekoma i Vale. Ugovorom čemo obavezati investitora da pristupi u kontraktualne odnose sa Poštom za korišćenje njenih objekata pod kirijom i sve poštanske usluge Telekoma i Vale obaviće PK-a.Ovim mi smo obezbedili 9 miliona i 200 hiljada evra dohodka pošti na godišnjoj osnovi. Dakle, ovim mi smo postigli da obezbedimo funkcionisanje Pošte nemajući potrebe za subvencioniranje računajući na sveobuhvatno i funkcionalno menadžiranje, menadžiranje koje će imati u obzir standard Kosova a ne svoja individualna pitanja.

Koha Ditore: Bilo je peticije protiv privatizacije od strane sindikalaca i nekih NVO-a?
Beqaj: Poslednja kretanja su politička agenda a ne kretnja za zaštitu interesa radnika. Ne može nijedan sindikat da prića u ime naroda, oni mogu prićati samo u ime radnika. Ali, oni treba da javno polažu računa  pred građanima na korišćenju tih sredstava. Dakle, ne može neko da izlazi i uradi peticiju da je privatizacija protiv naroda ako je ta privatizacija doneta dlukom Skupštine a koja predstavlja narod. NVO-i, sindikati ne mogu predstaviti narod.

Koha Ditore: Kažete da UNSK sarađuje sa opozicionarnim partijama?
Beqaj: Sindikat pristupila političkoj agendi. Najmanje je to zaštita radnika. Sindikat bi trebao da govori o ugovorima radnika, i o formi očuvanja interesa radnika. Ako imamo UNSK koji upravlja peticijom, tada kažem da ako je neko vredan za proces privatizacije u ovom kontestu je UNSK, ne samo u javnim preduzećima nego u celini, jer predsednik UNSK-a je član Borda Agencije za Privatizaciju i donosi odluke o privatizaciji. Ako oni vide  privatizaciju kao uništenje, tada UNSK treba da se sama sa sobom izjasni da li su deo ovog uništenja. Posebno kada razgovaramo o privatizaciji „Trepče“, jer još se nije diskutovalo za tako nešto, jer se ne zna još kako će se revitalizirati ovo preduzeće. Prosto, izigravaju se sa osečanjima radnika PTK-a.