Za:   Kancelarija regulatora  za energiju (KRE)

 

Od:   Vlade Republike Kosovo

 

Datum: 28. marta  2025. godine.

 

Tema:    Komentari i sugestije u vezi sa razmatranjem tarifa za električnu energiju

 

Vlada Republike Kosova je pregledala konsultativne izveštaje i analizirala trendove u sektoru električne energije, uključujući trendove u potrošnji, proizvodnji, uvozu i strukturi potrošnje. Na osnovu ovih analiza, u nastavku su sumirani zahtevi za pojašnjenje i komentari i sugestije na osnovu kojih smatramo da predloženi nivo povećanja tarifa treba smanjiti i teret povećanja treba pravedno rasporediti.

1. Odraz povećane proizvodnje iz bloka B2 nakon modernizacije turbine

Svesni smo da je gašenje bloka B2 na više od 4 meseca ove godine povećalo predviđeni  uvoz, a samim tim i pritisak za povećanje tarifa.

Međutim, u isto vreme, KRE treba da uzme u obzir pozitivne efekte investicija u blok B2 Kosovske energetske korporacije (KEK) za modernizaciju turbina i druge planirane investicije koje će rezultirati:

• povećanjem proizvodnih kapaciteta za 14-17 MW od kraja septembra;
• povećanjem proizvodnje za oko 30 GWh u periodu oktobar-decembar 2025. godine.

S obzirom da su ovo najkritičniji meseci u godini kada su otkupne cene energije i prenosne tarife najveće, zaključujemo da:

• potrošači će uštedeti najmanje 6 miliona evra na uvozu u periodu oktobar-decembar 2025. godine, što bi trebalo da se odrazi na smanjenje dozvoljenih prihoda, a samim tim i na predlog povećanja tarifa .

2. Količina i cena uvoza električne energije

Potreba za uvozom tokom 2024. godine identifikovana je kao jedan od glavnih razloga za predlaganje povećanja tarifa. Iz analize sektorskih podataka vidimo da:

• proizvodnja električne energije u Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji (KEK) je povećana za 7% u poređenju sa prethodnom godinom, a shodno tome i ukupna domaća proizvodnja (prema podacima KOSTT-a);
• Cena prodaje električne energije od strane KEK-a je ostala ista;
• ukupna potrošnja u zemlji je smanjena za oko 0,9% u odnosu na prethodnu godinu (prema podacima KOSTT-a); dok je potrošnja domaćinstava povećanu za 0,85% (prema podacima FSHU-KESCO);
• Ukupan uvoz električne energije u zemlju je smanjen za 2,5% u odnosu na prethodnu godinu (prema podacima KOSTT-a).

Iako podaci Mađarske berze električne energije (HUPX) pokazuju da je prosečna cena tokom godine ostala približno ista. Uprkos značajnom poskupljenju tokom zimskih meseci, na primer, prema HUPX-u prosečna cena je bila oko 65% i 75% viša u odnosu na iste mesece prethodne godine, ako posmatramo ovaj podatak u celini, nejasno je kako je došlo do tako drastične razlike u predviđanju u odnosu na prošlogodišnji proces tarifa kada je bilo ne samo povećanja tarife, već je bilo sniženja tarifa i za blok iznad 80 0 kWh i za biznise.

 

3. Kretanja u strukture potrošnje po grupama potrošača

Naše analize strukture potrošnje (prema podacima FSHU-KESCO) tokom godina pokazuju nekoliko trendova u strukturi potrošnje za koje smatramo da su pozitivni:

• potrošnja domaćinstava, koja je rasla izuzetno visokom stopom od prosečnih 7,2% godišnje u periodu 2017-2021, povećavajući i potrebu za uvozom, sada se stabilizovala. U poslednje 3 godine potrošnja domaćinstava je u proseku porasla za manje od 0,2%;
• potrošnja preduzeća na regulisanom tržištu porasla je u proseku za 6,5% u poslednje tri godine;
• kao rezultat toga, učešće privrednih subjekata u potrošnji električne energije na regulisanom tržištu kontinuirano raste, dostižući rekordnih 38% potrošnje, sa 31,9% i 32,9% u 2020-21;
• značajan deo potrošnje tokom zime dolazi od malog procenta potrošača, na primer: u novembru 2024. godine 12% domaćinstava (sa potrošnjom preko 1000 kWh trošilo je 39% ukupne električne energije; ili je u januaru 2025. godine 9% potrošača (sa potrošnjom preko 2000 kWh trošilo 29% ukupne električne energije, i više od svih potrošača koji su zajedno potrošili ispod 800 kWh .

 

Ovi trendovi pokazuju da:

• uvođenje blok tarife od strane KRE i implementacija i podrška investicijama u energetsku efikasnost od strane Vlade Republike Kosova su uspeli da smanje potrošnju, uprkos priključenju 63 hiljade novih kuća i stanova na sistem;
• rast potrošnje, za razliku od ranije, sada dolazi uglavnom od preduzeća, što ukazuje na povećanje ekonomske aktivnosti;
• međutim, postoji izuzetno visoka koncentracija potrošnje među malim brojem potrošača u domaćinstvu koji imaju izuzetno visoke nivoe potrošnje (preko 2000 kWh ili čak preko 3000 kWh).

Imajući u vidu gore navedeno, smatramo ispravnim da:

• KRE u svojoj prognozi potrošnje i uvoza treba tačno da odrazi usporavanje rasta potrošnje domaćinstava i povećanje poslovne potrošnje, od kojih će neki ući na tržište, smanjujući pritisak na regulisane tarife, smanjujući tako dozvoljene prihode, a samim tim i predloženo povećanje tarifa.
• potrošačima koji troše manje od 800 kWh mesečno ne bi trebalo da se povećava tarifa;
• potrošnju domaćinstava preko 800 kWh podeliti na više opsega (blokova), a tarife treba da budu progresivne kako bi se zaštitili potrošači koji manje troše i podstakli štednju među onima sa izuzetno visokim nivoom potrošnje;

•           raspodela tereta treba da uzme u obzir promene trendova potrošnje (a samim tim i potrebe za uvozom) domaćinstava i preduzeća, kao i činjenicu da su domaćinstva poslednjih godina nosila veći teret rasta u odnosu na biznise.