Priština, 18.12.2013 – Na izradi nacrta Energetske strategije 2013-2022 urađen je veoma obiman posao, a naravno bilo je i dilema u određenim segmentima, koje su se morale razjasniti tako da strategija izražava moguće od onoga što će se uraditi u narednoj deceniji u elektroenergetskom sektoru na Kosovu, rekao je ministar ekonomskog razvoja, Fadil Ismajli.

Čelnik MER-a je ove komentare izneo danas tokom javne rasprave o Energetskoj strategiji Republike Kosovo 2013-2022, kojoj su prisustvovali rukovodioci MTI-a, MŽSPP-a, KEK-a, KOSTT-a, RUE, donatori, civilno društvo i druge zainteresovane strane.

Ministar Ismajli je rekao da su sprovedene obimne konsultacije sa zainteresovanim stranama, donatorima, međunarodnim finansijskim institucijama i sada i sa jednim delom civilnog društva, a na osnovu obaveze koju imamo održava se i javna rasprava.

“Dobili smo i komentare i većina njih je uvrštena u konačni nacrt, a posebno oni koje smo dobili od donatora, međunarodnih finansijskih institucija, ali i od jednog dela civilnog društva. Ovo je glavni segment koji će ubrzati ekonomski razvoj drugih sektora zbog toga što svaka investicija, kako strana, tako i domaća, pre svega zahteva sigurnost snabdevanja električnom energijom u zemlji čime se ispunjava jedan od glavnih kriterijuma za investicije“, rekao je on.

Ismajli je rekao da, hteli mi to ili ne, moramo da na osnovu ekonomskih principa utvrdimo koji su izvori najpovoljniji za snabdevanje električnom energijom i da ujedno ispunimo ekološke zahteve koji predstavljaju obavezu Vlade Kosova koja ih je preuzela iz trećeg paketa, one koji su sprovodljivi i naravno moramo biti komplementarni sa direktivama o emisiji industrijskih gasova i Acquis Communitarie o životnoj sredini i energiji, s druge strane.

“U nacrtu koji se nalazi pred vama postoji razlika u pristupu na koji način je izrađen. Primetili ste da nema mnogo brojki, da nema mnogo godina, a to je tako jer smo smatrali da treba da se pridržavamo definicije šta je strategija i da na drugoj strani razlikujemo šta je planiranje. I, upravo iz tog razloga ovde nedostaju brojke, kod  drugog dela koji će definisati očekivane brojke, kako u pogledu kapaciteta, tako i u pogledu broja mogućih izvora za proizvodnju električne energije iz OIE ili konvencionalnih izvora, koji se u našem slučaju odnose na ugalj, ali se pažljivim čitanjem ovog dokumenta primećuje da se za desetogodišnji period pred nama posebna pažnja, ali možemo reći i prioritet, posvećuje  energetskoj efikasnosti“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, ulaganje u energetsku efikasnost neće uticati na povećanje tarifa za električnu energiju što je slučaj sa OIE, već nasuprot tome ima drugačiji efekat. Ismajli je dodao da je započela primena podsticajnih naknada i da je RUE doneo odluku o tarifama za energiju iz vetra koje iznose 8,5 evra po KW/h, kao i da trenutno rade na metodologiji za utvrđivanje drugih tarifa za OIE, kao što su solarna energija, biomasa i dr. za koju se predviđa da će biti završena u 2014. godini čime se stvara pogodna sredina  za ulaganje u OIE. S druge strane, u oblasti EE su pokrenuti konkretni projekti preko Inicijative za Zapadni Balkan, Svetske banke, KfW, a nedavno je odobren i kredit od 16 miliona dolara od SB za povećanje EE u javnim objektima.

“Plan za narednu godinu je da se sprovede sveobuhvatna studija o mogućnostima olakšavanja svih projekata koji se odnose na energetsku efikasnost i one obuhvataju fiskalne olakšice za materijale i proizvode koji imaju sertifikat za EE, a radiće se i na Zakonu o gradnji u kojem će se utvrditi materijali i proizvodi koji su u skladu sa zahtevima za energetski sertifikat“, rekao je ministar, dodajući da se razgovaralo sa bankama, odnosno finansijskim institucijama o tome da podrže komercijalne banke za meke kredite prilikom sprovođenja projekata koji koriste materijale i proizvode koji garantuju EE, a kao rezultat imaju uštedu energije.

Prema rečima čelnika MER-a, čitava studija će obuhvatiti i dati tačniji finansijski efekat na Budžet Kosova, s jedne strane, ukoliko uzmemo u obzir fiskalne olakšice i sa druge strane pogodnosti koje se vraćaju u energetski sektor što opravdava ove podsticajne mere. S druge strane, baza za obezbeđivanje električne energije na osnovu koje možemo da ispunimo kriterijum stabilnog snabdevanja u zemlji i dalje ostaje ugalj, bez obzira na sprovođenje projekata za OIE i EE.

Ismajli je istakao da će EE uticati na to da kapaciteti generatora na ugalj budu manji, ali ne možemo pobeći od korišćenja konvencionalnih izvora, tim manje kada se zna da u slučaju Kosova ugalj ima komparativnu prednost i da je najjeftiniji izvor električne energije jer se prema zalihama uglja zemlja nalazi na 5-om mestu u svetu, a prema uslovima eksploatacije je među prvima.

“Međutim, veoma je važno da generatori za koje se planira da se izgrade na Kosovu budu sa najvećom mogućom efikasnošću, da budu u potpunom skladu sa direktivama EU o emisiji industrijskih gasova i da primenjuju najbolje moguće tehnologije“, rekao je on.

Prema rečima čelnika MER-a, u strategiji se paralelno sa ovim predviđa uticaj na dalju optimizaciju korišćenja energije čime se na direktan ili indirektan način utiče na životnu sredinu, a za koju se procenjuje da bude otvaranje regionalnog tržišta.

“S obzirom na kašnjenja koja se dešavaju veoma smo blizu dogovoru sa Albanijom o izgradnji zajedničkog tržišta, što podrazumeva paralelni rad dva sistema, veoma veliku optimizaciju. Ovo je projekat za koji postoji projektni zadatak i zbog toga postoji i interes donatora“, rekao je Ismajli.

On je ovo ilustrovao valorizacijom energije proizvedene iz uglja na Kosovu u časovima van špica i stvarne valorizacije sati u špicu kada dolaze do izražaja hidroelektrane koje se nalaze u Albaniji.

I na kraju, ministar Ismajli se osvrnuo i na komponentu OIE i pri tome je rekao da je počela izgradnja nekoliko malih i srednjih elektrana koje predstavljaju prve projekte koji se sprovode kod nas i koji vode ka ispunjenju obaveza koje smo preuzeli u oblasti obnovljivih izvora, kao i obaveza za energetsku efikasnost, a time je Kosovo u korak sa obavezama koje smo dobili od međunarodne zajednice/EU za ispunjenje standarda 20:20:20.